Rory Sutherland @ TED

Izvolite link do TED talk-a jednog od ozbiljnih svetskih „bardova“ advertajzinga. Vrlo interesantna diskusija se vodi već danima u sekciji komentara na pomenutom sajtu, svakako vredi dijagonalno iščitati posle gledanja. Rori se na jako šarmantan način osvrće na moguće vidove upotrebe advertajzinga u svrhu stvaranja „hrabrog novog sveta“, manje opterećenog materijalnim dobrima. Bez obzira da li čete kupiti njegovu priču, verujem da ćete uživati u divno ispeglanom nastupu ovog prekaljenog copywritera (MS Office 90ih, između ostalog) i danas potpredsednika Ogilvy Group UK.

uvod u Teaser kampanje za klijente

Reči kao što su moda, moderno, trend, trendi, kul i šik su u Srbiji uvek imale nekako posebno značenje. Svakako, nismo ništa manje, a ni više podložni njihovim pop-kulturnim manifestacijama od daleko razvijenijih potrošačkih društava. Karakteristična političko-kulturna situacija u kojoj se već decenijama nalazimo (čitaj: zoo vrt) vrši retardirajući uticaj u tom smislu što određeni broj sezona kasnimo za kurentnim događanjima na Zapadu, ali nas to preterano ne ometa da ih svakako ljudski proživimo, u svom tempu i shodno svom mentalitetu i džepu. Treba uzeti u obzir i neminovno skraćenje dužine vremenskog perioda koji je potreban da trendovi uhvate korena (oksimoron, znam – ali društvo nam je „oksimoronično“) u nas, što dovodi do kulturološki vrlo interesantnog „clasha“ novih i starih(!) trendova.

cheap-o

U advertajzingu, kakav je kod nas, trendovi i mode u oglašavanju se vrlo lako primećuju, dugujući poslovično sveznajućim gazdama i agencijskim akauntima poslovično nezainteresovanim za odbranu inovativnih (ili makar različitih) tehnika oglašavanja. Stoga teaser kampanje. Desetine nekakvih misterioznih izjava, reči, pitanja i insinuacija koje svakodnevno čeprkaju po mozgu radnog čoveka na autobuskoj stanici, u tramvaju, na semaforu…

Humanitarne akcije i organizacije 1: ORCA

Čitam skoro na DizajnZoni/Advertising o OOH kampanji za ORCA (društvo za zaštitu i brigu o životinjama) i akciji „Štrajk Glađu“, promovisanoj od strane B92. Čini mi se kao dobar trenutak da se osvrnem na problematiku osmišljavanja i realizacije tzv. pro bono advertajzing kampanja. Prvi deo će činiti kritički osvrt na planiranje ORCA kampanje.

Neosporno je da su kreativci uradili impresivan posao, a kako se može saznati iz teme na DZ/A u pitanju su ljudi iz McCann-a, stoga čestitke i ovim putem. Ideja, izvedba i call to action su prisutni i ukomponovani kako dolikuje.

„Problem“, odnosno srž ovog posta, postaje očigledan prilikom odlaska na navedeni sajt (klik na sliku). Očajno zastareo, neatraktivan dizajn, nedostatak interaktivnosti i u krajnjoj liniji, pogrešno postavljena premisa – „dođite vi k`nama“. Vizuelno, postoji ogroman sukob između urbane tematike kampanje i mrtvačkog izgleda sajta. Tek nakon pristupanja web stranici posvećenoj ovoj kampanji postaje očigledno šta se zahteva od wannabe potpisnika. Citiram:

Peticiju za uvođenje odredbe o dobrobiti životinja u Ustav Republike Srbije možete potpisati u Pravnom savetovalištu ORCA: Risanska 1 (ponedeljkom i sredom od 12 do 15h).

Pored toga možete odštampajti formular peticije, sakupiti potpise prijatelja i popunjen formular poslati na našu adresu: Risanska 1, 11 000 Beograd, Republika Srbija.

Akaunt plening na Netu

Shvatio sam da još nisam pisao na ovu temu, što je strašno za nekog ko se deklariše kao wannabe AP. U svakom slučaju, imam dve reči za vas danas: Russel Davies.

Pregled relevantnog sadržaja ovog čike možete naći kroz sledeći Squidoo lens. U suštini, ono što gospodina Dejvisa uvršćuje u sam vrh učitelja (da ne kažem doajena, pošto čovek nema pretenzije na takve stvari) je lakoća i direktnost sa kojom obrađuje teme vezane za emergent field of account planning. Njegov najveći doprinos shvatanju opisa ovog radnog mesta nalazi se u desetak „Domaćih zadataka“ koje je, krajnje neformalno, postavljao na svom blogu. Čitaoci bi zatim pravili svoje planove i slali ih na uvid čika Raselu, koji bi nedelju dana kasnije sve planove okačio na nov topic uz svoje komentare. Kasnije, ocenjivanju i zadavanju domaćih su se priključili i još neki ljudi, kao što je Design Conspiracy i slično.

Osim navedenih vežbi, Dejvis piše o filozofiji akaunt pleninga, vrsti čoveka kakav treba da budete da biste bili dobar AP (kratki odgovor: renesansni čovek) i mnogo toga drugog a dobrog i neophodnog. Svi članci su par godina bajati, što u prevodu znači da su taman zreli da i mi počnemo da ih čitamo.

Najbolji način da se upoznate sa Raselom je da prvo pogledate video postove sa navedene Squidoo stranice, kao npr. Draw a triangle. Zatim preporučujem da iščitate postove navedene ispod sekcije „homework assignments“ na Squidoo stranici. Nakon toga, pređite na same zadatke. Čovek je obema nogama sigurno na zemlji, dugo godina u poslu, a u isto vreme i izuzetan učitelj. Bloguje ovde i dan danas, ali sa akcentom na malo drugačije, no ipak relevantneteme. Najtoplija moguća preporuka.

Trafika, trafikarenje, trafiking

nije ta, ali tako nekako

Interesantna stvar mi se dešava već četvrti put u lokalnoj trafici. Red je da podelim i eventualno uvidim da to nije izolovan fenomen. Pušač sam, cigarete uglavnom kupujem u vidu pojedinačnih paklica, u str-ovima. Blizu Studenjaka na Novom Beogradu, gotovo zatvorena u unutrašnje dvorište tzv. „belih zgrada“ koje je opasuju, čuči jedna, na prvi pogled ni po čemu specijalna trafika.

Priđem prozorčetu, zamolim kulturno za paklicu mog omiljenog otrova. Transakcija se izvrši. Okrećem se, a devojka sa druge strane stakla, sagnuvši se tako da joj vidim lice, počinje da guguće „Izvinite gospodine (?), mogu li da Vas pitam nešto?“

Fin i kulturan kakav jesam, prihvatam, relativno zaintrigiran.

Izgubljeno u prevodu Exit 09

Imao sam izlete u gramatičko-prevodilački nacizam. Odmah mi na pamet pada primer sa ovog bloga, kada sam krajnje povređenih osećanja napao „blog“ srpskog izdanja Timeout magazina. Danas je na tapetu Exit festival. Pre nego počnem, jedan „disklejmer“: volim ideju ovog festivala i volim što je praktično jedini pravi, istinski pozitivan word of mouth koji radi za nas u belom svetu. Poštujem to i nadam se da će tako i ostati. Na kraju krajeva, godinama sam prisutan, uvek full-time. Mislim da imam pravo da izrazim svoje negodovanje u sledećih par redaka, a vi ćete mi reći da li sam u pravu…

Reklama i kapitalizam po R. Milibandu

Država u Kapitalističkom Društvu (Ralph Miliband – the State in Capitalist Society, 1969)

…Miliband dokazuje da kapitalistička klasa nastoji „navesti društvo ne samo da prihvati politiku koju ona zagovara, već i etos, vrednosti i ciljeve koji su njeni, privredni sistem čiji je ona bitan deo, „način života“ koji je srž njenog bića.“ Miliband ilustruje svoj argument analizom reklame, pomoću koje kapitalistička preduzeća guraju i svoje proizvode i prihvatljivo lice kapitalizma. On dokazuje kako je svaka reklama politička, budući da služi povećanju moći i povlastica vladajuće klase. Putem reklama, gigantske korporacije u privatnom vlasništvu kao što su ICI, BICC, Unilever, ITT i najveće banke i naftne kompanije, propagiraju uverenje da su im glavna briga služba javnosti i blagostanje zajednice. Profit je od sekundarne važnosti i oslikan je uglavnom kao sredstvo za osiguranje bolje usluge. Slika korporacije i njenih proizvoda ispada još ružičastija kada se u reklamama povezuje sa „društveno priznatim vrednostima i normama“. Miliband dokazuje kako su kapitalizam i njegovi proizvodi pomoću reklama vešto povezani sa „integritetom, pouzdanošću, sigurnošću, roditeljskom ljubavlju, dečjom nedužnošću, dobrosusedskim odnosima, društvenošću“. Pomoću takve vrste asosijacija, izrabljivačka i tlačiteljska priroda kapitalizma uspešno je prikrivena. Napokon, reklama propagira verovanje da put ka sreći i ispunjenju vodi kroz gomilanje materijalnih dobara, posebno akviziciju proizvoda kapitalizma. Pojedinac se ohrabruje da „se zadovolji time da uživa blaženstvo i sreću kojom ga obasipa dobronamerno, rodoljubno i društveno odgovorno“ kapitalističko preduzeće. Miliband dokazuje kako nam reklama nudi jedan primer načina na koji kapitalizam postiže legitimitet…

Zanimljivo, ako niste ranije razmišljali na tu temu.