Kad vam zubar kapu kroji… Pt 1

…Ili mašin-bravar piše sastav, sve jedno je. Pogotovo ako ste po profesiji krojač ili pisac. Naravno, pretpostavljam da verovatno postoji zubar talentovan u isto vreme i za krojenje, kao i da u barem dvojici mašin-bravara na svetu čuče novi Peljevin i Bukovski. Tako vam je to, jer ljudi nikad nisu potpuno definisani svojim profesijama , pasvako od nas često ima poriv da se oproba u nečem novom, nečem divljem. Pretpostavljam da već vidite ka kojem vodopadu ja to danas plovim.

Kreativac?

Uzima se za gotovo da je rad u marketinškoj agenciji kreativan posao. Popularnom svešću vođeni, ostavljamo termin „kreativan posao“ krajnje nedefinisanim. Kreativci su neki umetnici, šta li su… daš im koncept, i onda oni urade rešenje. na njih se ne odnose baš sva pravila kojima se mi ostali, mi normalni, rukovodimo u poslu. Oni mogu da dođu i odu kad god požele i tako to.

Baš su čudni ti kao kreativci, ali rezultati su im okej – vidi kako je lep onaj bilbord za donji veš, sa onom prsatom… Šta? Kako za koju firmu? Ma za donji veš, bre, ne za firmu… ne, ne znam za koju prokletu firmu. Au, što si dosadan.

Operater?

Operativac je neko ko pretače instrukcije nadređenog u „proizvod“, direktno ih ispunjavajući. Budući da smo zemlja Trećeg sveta, te da nam se ekonomija bazira na agraru, svi vrlo dobro razumemo ko su i šta su operativci.

Ih, što je dobar predradnik onaj Gile. Ume da popije, vala, to jes’… al’ bogami i radi za dvojicu. Ceo ovaj sprat je sam sinoć prošo s’ brenerom, pa ti vidi! Kako gde mu je plan rada… pa u glavi, gde će biti! Proračuni?! Ma idi bre, čoveče, nemoj me zezati, Gile ti to sve drži u glavi kad mu jednom kažu. A kad ne valja, on sedne, pa slomi sve i onda jopet.

Priznajem, zaneo sam se sa primerima ali znam ovog Gileta, pa mi je simpatično. Lično sam arbajtovao sa tim čovekom kao klinac i zaista nemam ništa protiv tako poštenog, često teškog rada.

A gde sam tu ja?

Moj problem, a naravno i vaš, ukoliko niste Gile (kome je sve jasno), leži u tome što nam pričaju da smo jedno, a tretiraju nas kao drugo. Opet paradoks, blabla filozofija kapitalizma, znam, ali šta ću. Ovaj problem ima barem dva nivoa – lični i organizacijski, rekao bih.

Nastavak u sledećem postu, gde ću probati da razložim pomenuto.