Akaunt plening na Netu

Shvatio sam da još nisam pisao na ovu temu, što je strašno za nekog ko se deklariše kao wannabe AP. U svakom slučaju, imam dve reči za vas danas: Russel Davies.

Pregled relevantnog sadržaja ovog čike možete naći kroz sledeći Squidoo lens. U suštini, ono što gospodina Dejvisa uvršćuje u sam vrh učitelja (da ne kažem doajena, pošto čovek nema pretenzije na takve stvari) je lakoća i direktnost sa kojom obrađuje teme vezane za emergent field of account planning. Njegov najveći doprinos shvatanju opisa ovog radnog mesta nalazi se u desetak „Domaćih zadataka“ koje je, krajnje neformalno, postavljao na svom blogu. Čitaoci bi zatim pravili svoje planove i slali ih na uvid čika Raselu, koji bi nedelju dana kasnije sve planove okačio na nov topic uz svoje komentare. Kasnije, ocenjivanju i zadavanju domaćih su se priključili i još neki ljudi, kao što je Design Conspiracy i slično.

Osim navedenih vežbi, Dejvis piše o filozofiji akaunt pleninga, vrsti čoveka kakav treba da budete da biste bili dobar AP (kratki odgovor: renesansni čovek) i mnogo toga drugog a dobrog i neophodnog. Svi članci su par godina bajati, što u prevodu znači da su taman zreli da i mi počnemo da ih čitamo.

Najbolji način da se upoznate sa Raselom je da prvo pogledate video postove sa navedene Squidoo stranice, kao npr. Draw a triangle. Zatim preporučujem da iščitate postove navedene ispod sekcije „homework assignments“ na Squidoo stranici. Nakon toga, pređite na same zadatke. Čovek je obema nogama sigurno na zemlji, dugo godina u poslu, a u isto vreme i izuzetan učitelj. Bloguje ovde i dan danas, ali sa akcentom na malo drugačije, no ipak relevantneteme. Najtoplija moguća preporuka.

Trafika, trafikarenje, trafiking

nije ta, ali tako nekako

Interesantna stvar mi se dešava već četvrti put u lokalnoj trafici. Red je da podelim i eventualno uvidim da to nije izolovan fenomen. Pušač sam, cigarete uglavnom kupujem u vidu pojedinačnih paklica, u str-ovima. Blizu Studenjaka na Novom Beogradu, gotovo zatvorena u unutrašnje dvorište tzv. „belih zgrada“ koje je opasuju, čuči jedna, na prvi pogled ni po čemu specijalna trafika.

Priđem prozorčetu, zamolim kulturno za paklicu mog omiljenog otrova. Transakcija se izvrši. Okrećem se, a devojka sa druge strane stakla, sagnuvši se tako da joj vidim lice, počinje da guguće „Izvinite gospodine (?), mogu li da Vas pitam nešto?“

Fin i kulturan kakav jesam, prihvatam, relativno zaintrigiran.

Izgubljeno u prevodu Exit 09

Imao sam izlete u gramatičko-prevodilački nacizam. Odmah mi na pamet pada primer sa ovog bloga, kada sam krajnje povređenih osećanja napao „blog“ srpskog izdanja Timeout magazina. Danas je na tapetu Exit festival. Pre nego počnem, jedan „disklejmer“: volim ideju ovog festivala i volim što je praktično jedini pravi, istinski pozitivan word of mouth koji radi za nas u belom svetu. Poštujem to i nadam se da će tako i ostati. Na kraju krajeva, godinama sam prisutan, uvek full-time. Mislim da imam pravo da izrazim svoje negodovanje u sledećih par redaka, a vi ćete mi reći da li sam u pravu…

Reklama i kapitalizam po R. Milibandu

Država u Kapitalističkom Društvu (Ralph Miliband – the State in Capitalist Society, 1969)

…Miliband dokazuje da kapitalistička klasa nastoji „navesti društvo ne samo da prihvati politiku koju ona zagovara, već i etos, vrednosti i ciljeve koji su njeni, privredni sistem čiji je ona bitan deo, „način života“ koji je srž njenog bića.“ Miliband ilustruje svoj argument analizom reklame, pomoću koje kapitalistička preduzeća guraju i svoje proizvode i prihvatljivo lice kapitalizma. On dokazuje kako je svaka reklama politička, budući da služi povećanju moći i povlastica vladajuće klase. Putem reklama, gigantske korporacije u privatnom vlasništvu kao što su ICI, BICC, Unilever, ITT i najveće banke i naftne kompanije, propagiraju uverenje da su im glavna briga služba javnosti i blagostanje zajednice. Profit je od sekundarne važnosti i oslikan je uglavnom kao sredstvo za osiguranje bolje usluge. Slika korporacije i njenih proizvoda ispada još ružičastija kada se u reklamama povezuje sa „društveno priznatim vrednostima i normama“. Miliband dokazuje kako su kapitalizam i njegovi proizvodi pomoću reklama vešto povezani sa „integritetom, pouzdanošću, sigurnošću, roditeljskom ljubavlju, dečjom nedužnošću, dobrosusedskim odnosima, društvenošću“. Pomoću takve vrste asosijacija, izrabljivačka i tlačiteljska priroda kapitalizma uspešno je prikrivena. Napokon, reklama propagira verovanje da put ka sreći i ispunjenju vodi kroz gomilanje materijalnih dobara, posebno akviziciju proizvoda kapitalizma. Pojedinac se ohrabruje da „se zadovolji time da uživa blaženstvo i sreću kojom ga obasipa dobronamerno, rodoljubno i društveno odgovorno“ kapitalističko preduzeće. Miliband dokazuje kako nam reklama nudi jedan primer načina na koji kapitalizam postiže legitimitet…

Zanimljivo, ako niste ranije razmišljali na tu temu.

Dolazi cirkus

Nije teško svakoga dana naći prigodan podsetnik da živimo u zemlji dalekoj, na brdovitome Balkanu… redovno je uhvatiti se za glavu pre i posle svakog jela uz uvek prigodan uzdah. Naravno, postoje aspekti naše brdovitosti koji su meni lično divni i ne bi ih menjao ni za šta na svetu (barem za sada – stoga i jesam u Srbiji). Evo događaja od pre nekoliko dana, koji me je baš ostavio zbunjenog po gore navedenom pitanju.

Bobby`s back in town