Reklama i kapitalizam po R. Milibandu
јул 6, 2009
Država u Kapitalističkom Društvu (Ralph Miliband – the State in Capitalist Society, 1969)
…Miliband dokazuje da kapitalistička klasa nastoji „navesti društvo ne samo da prihvati politiku koju ona zagovara, već i etos, vrednosti i ciljeve koji su njeni, privredni sistem čiji je ona bitan deo, „način života“ koji je srž njenog bića.“ Miliband ilustruje svoj argument analizom reklame, pomoću koje kapitalistička preduzeća guraju i svoje proizvode i prihvatljivo lice kapitalizma. On dokazuje kako je svaka reklama politička, budući da služi povećanju moći i povlastica vladajuće klase. Putem reklama, gigantske korporacije u privatnom vlasništvu kao što su ICI, BICC, Unilever, ITT i najveće banke i naftne kompanije, propagiraju uverenje da su im glavna briga služba javnosti i blagostanje zajednice. Profit je od sekundarne važnosti i oslikan je uglavnom kao sredstvo za osiguranje bolje usluge. Slika korporacije i njenih proizvoda ispada još ružičastija kada se u reklamama povezuje sa „društveno priznatim vrednostima i normama“. Miliband dokazuje kako su kapitalizam i njegovi proizvodi pomoću reklama vešto povezani sa „integritetom, pouzdanošću, sigurnošću, roditeljskom ljubavlju, dečjom nedužnošću, dobrosusedskim odnosima, društvenošću“. Pomoću takve vrste asosijacija, izrabljivačka i tlačiteljska priroda kapitalizma uspešno je prikrivena. Napokon, reklama propagira verovanje da put ka sreći i ispunjenju vodi kroz gomilanje materijalnih dobara, posebno akviziciju proizvoda kapitalizma. Pojedinac se ohrabruje da „se zadovolji time da uživa blaženstvo i sreću kojom ga obasipa dobronamerno, rodoljubno i društveno odgovorno“ kapitalističko preduzeće. Miliband dokazuje kako nam reklama nudi jedan primer načina na koji kapitalizam postiže legitimitet…
Zanimljivo, ako niste ranije razmišljali na tu temu.
јул 10, 2009 at 2:59 am
Retro, nema sta. Drug Miliband je dokazao da kapitalisticka elita razlicita od npr. komunisticke u nastojanjima da uveri drustvo da prihvati svoje vrednosti. Mozda je problem koriscenje reklame u tu svrhu umesto word of mouth promocije gostiju Arhipelaga GULAG ili Golog Otoka; usput toliko i o tlacenju i legitimnosti.
јул 13, 2009 at 8:44 pm
Pozdrav, Davide, hvala na komentaru.
Povedoh se trendi motivima, što se tiče retro izbora govornika, budući da se Drugovi u zadnje vreme dosta popularišu po Zapadu, glede Seke.
Legitimnost, tlačenje i definicija istih je naravno uvek u direktnoj sprezi sa stranom novčića koji je datom sociologu draži (u datom momentu).
Ne pomenuh da sam citat izvukao iz knjige „Uvod u Sociologiju“, nekakvog Hrvatskog izdanja iz 1970-ih koje sam igrom slučaja našao u vojsci. Nisam bio dovoljno priseban da zapišem ime autora čitanke. Ukoliko mi se ukaže prilika da opet nađem knjigu, svakako ću i to navesti.
јул 16, 2009 at 5:16 pm
Da, pa sustina reklame je da odgovori na neku potrebu i to je cela umetnost zapravo
E sad sta mi imamo od toga a sta oni i koliko je kapitalizam los ili nije, nisam kompetentna – zivim u Srbiji pa sta god da se desi upadamo u teatar senki…
U svakom slucaju verujem da niko nema dilemu oko toga zasto postoje banke.
јул 16, 2009 at 6:52 pm
@milos
Tako je i zvucalo, pregazeno vremenom, al nisam mogao da izdrzim da ne okomentarisem. Inace smatram da citat kao i podaci o izdanju cine pitanje autora irelevantnim.
@miss
Kapitalizam ima los prizvuk, no kada se uporedi sa drugim uredjenjima, u najgorem slucaju najmanje je los.
јул 18, 2009 at 4:50 pm
@David
bas bi me zanimalo da mi skeniras psiholoski proful ljudi kojima „kapitalizam“ ima los prizvuk
Na spram cega to stoji? Sta su im preference? Ja znam da je u mojoj okolini od 1989. zeljno ocekivana i ta cuvena (tada strana rec) demokratija i taj kapitalizam kao zdav sistem!