Brand Serbia, ali gde je strategija?

Ne vredi, jako je zanimljiva tema, pa moradoh i ja da se uključim. Ko je „bio ispod kamena“ ovih par dana, evo sižea:

28-29 januar, Dragana Đermanović, autorka prilično primećenog bloga o PR struci, objavljuje blogpost, u kojem diskutuje o Country Brand Indexu (CBI), nakon čega je kontaktirana od strane „odgovorne osobe“ iz Sektora za Trgovinu i Usluge Ministarstva RS, i predloženo joj da prisustvuje/aktvino se uključi u rad na projektu Brenda Srbije. Pročitati post ovde.

Poenta mog posta je sekcija komentara gorepomenutog, koja se prilično rasplamsala. Pokušah tamo da se izrazim, ali mi nekako nije odgovarajuć medijum. Suviše mali comment box, šta li.

Po svoj prilici tamo će da krene flejm od strane nadobudnih ega, i potpuni off… mene strašno mrzi da citiram sve relevantne komentare, ali evo sižea:

1.većina ljudi je skeptična, iz raznih razloga, u vezi toga ko, kako, sa čijim novcem, i sa kakvim ciljem će da brendira Srbiju. Konkretno, ja napisah:

Potpisujem sve dosadašnje komentare koji obrazlažu da je pokretanje bilo kakve „brending platforme“ nemoguće, tj. da je čisto bacanje para, bez jasnog cilja. A cilj je u ovom slučaju svakako nemerljiv. Neko će nesumnjivo reći „cilj je goodwill“. Ali to je, ukoliko se ima imalo volje da se realno sagledaju stvari van dnevnopolitičke zamazotine, čisto pranje para.

Ostaćemo to što jesmo, zato što to jesmo. Sve sem korenitog društvenog koraka napred je čisto pohlepom motivisano presipanje iz šupljeg u nečiji džep. – Miloš

2. Dragana se trudi da u svojim komentarima unese nešto pozitivizma:

Pitanje za one koji smatraju da je (re)brending bacanje para i novi lopovluk: da li će namenjena sredstva za brendiranje iskorišćena u drugu svrhu osigurati ma kakve dobre rezultate i isključiti lopovluk i biti dobra investicija?
Po mom mišljenju, neće.

Pa, ajd da se proba nešto! Šta gubimo? Vreme, živce?! To radimo kad smo inertni… ali se lošije osećamo, zar ne?!

I još nešto da dodam, vi koji tako mislite u vama je najveća energija i u vama su sjajne ideje! Uvek nekako ispadne da HOĆE oni koji NEMOGU, a oni koji MOGU NEĆE… 😦
Volela bih da vi koji MOŽETE da menjate to i HOĆETE! Svaki bi nam posao bio lakši.

3. Počinje nekakvo napucavanje i prepucavanje i sve se lagano pretvara u sliku Srbije i srpskog posla kakvu svi znamo i volimo. Dakle, skupiše se oni koji imaju volje barem da komentarišu na datu temu, njih 15ak, i ne mogu a da se nekako ne posvađaju. Meh. U svakom slučaju, poenta je da je moj odgovor na Draganino pitanje, donekle napisan kao komentar tamo, lepše ostaviti ovde u potpunosti.

Odavde pa nadalje citiram i dopunjavam svoj zvaničan stav o brendiranju Srbije dakle. 🙂

U odgovoru na Draganino „Pitanje za one koji smatraju da je (re)brending bacanje para i novi lopovluk…“

Moje skromno mišljenje je da nema poente „graditi kuću od krova“. PR i/ili marketing kampanja mora biti utemeljena u stvarnosti, da bi imala ikakav efekat na duge staze. Počevši od Orbit žvaka, pa do majke Srbije. Kao što navodi Miloš Čirič u svom komentaru, jedini imidž kojim Srbija trenutno barata je avanturistički, „rugged“, što bi se reklo. Ne nudimo ništa sem karnalnog zadovoljstva u najsirovijoj formi. I to se sve slučajno pogodilo, i neće doveka trajati (na percepciju mislim). Exit je već truo. Burek je probao svako ko je hteo. Već maltene deset godina se vozimo na tom talasu.

Pare koje pominjete kao ulaganje u branding, treba da ostanu u kasi, mislim, i idu u fond za opismenjavanje, na primer. Ili u izgradnju hladnjača, da narod ne kupuje šljive iz Holandije. Ali to su banalni primeri. Pojednostavljujem stvari i ne uzimam u obzir to da će ih iz te kase neko svakako uzeti. Pokušavam da kažem da se mora prvo napraviti zdrava podloga za kreiranje stvari (proizvoda, a i uopšte, „stvari“) koje same po sebi imaju snagu da postanu brend.

Sledeći korak, u kojem se eventualno mogu uključiti i PRofesionalci, jeste kreiranje platforme, podržane od strane države, sa koje dostojni, ili „brendabilni“ artikli mogu biti lansirani u lokalnu, a zatim nacionalnu orbitu korišćenja i svesti. Dakle, mi kao narod, moramo postati svesni i uvereni da je nešto iskreno, dobro, jako i u redu. Sa rakijom je to već slučaj, na primer. Ali adekvatna podrška države umnogome nedostaje. Mada, ne treba zaboraviti ni da je vremenski interval o kojem govorimo daleko duži kada se priča o potencijalu brendinga države (u „made in“ smislu). Samimi tim, rezultate ne treba očekivati preko noći.

Sve je trulo u državi Srbiji, i neće to branding kampanja, ma kako dobro koncipirana, popraviti – jednostavno zato što branding nije oruđe kojim se menja istina, već oruđe kojim se istina bolje i uspešnije pakuje. Barem ja tako mislim… što McC-E veli, „truth well told“ – ali poenta je u TRUTH!

Ako smo već zapeli (a dobro je što jesmo), evo predloga: hajde da promenimo naše (dakle nas Srba) shvatanje bavljenja agrikulturom. Danas je 21. vek, i hranu ne prave seljaci već farmeri. Potrebno je nametnuti našem selu industrijalizaciju, na mala vrata. Nameće se korišćenje marketingom podržanog državnog programa osavremenjavanja industrije proizvodnje hrane. Tu mislim i na HACCP, i na ukrupnjavanje, pa krediti, banke, hladnjače, plastenici, čuda razna…

A zatim i turizam, kao jedan od primarnih vidova otelotvorenog brendinga države…PR i marketari mogu sarađivati sa državom u postavljanju stvari na odgovarajući nivo, u skladu sa vremenom u kojem živimo – radionice, treninzi, projekti, biznis planovi, infrastrukturna ulaganja… spisak je ogroman, zar ne? Tek kada imamo propisnu osnovu u svesti, i naravno, u relanom materijalnom smislu, možemo da počnemo da razmišljamo u pravcu DOPUNE, iliti nekakve vrste organizovane ispomoći od strane države, namenjenoj brendovima koji je na neki način najbolje predstavljaju u svetu.

Postoji toliko toga, ta „opšta mesta“ koja jednostavno nisu na pravilan način u biti obrađena u našem društvu.Opet se vraćam na svest stanovništva. Na činjenicu da je ovde vreme stalo sedamdesetih, pogotovo u ruralnim sredinama. Sve se to mora prvo lepo upeglati, a tek nakon toga praviti budžet za nekakav korporativni rebrending. Nijedna korporacija neće dati pare u promotivne aktivnosti, ma kako dobro one bile osmišljene i izvedene, osim ako nema čistu i jasnu računicu toga kako će izvući dugoročnu korist od istih, i koje su posledice ne ispunjavanja očekivanja postavljenih u glavama primalaca tih promotivnih komunikacija.

Brend zemlje se zasniva na asocijativnom nizu čiji je osnovni stub poverenje. Ali o tome ne treba ja da pričam, nije moja struka. Ima obrazovanijih. Činjenica je da mi sami ne verujemo svojoj državi. Zašto bi joj drugi onda verovali?

Čisto da ne bude zabune, mislim da je stvarno super što uopšte zuji srpska profesionalna blogosfera o ovome. Mogu divne stvari da ispadnu iz toga. Samo se malo bojim da ljudi, toliko željni prilike da urade nešto smisleno, nešto što će ih učiniti ponosnim i možda zapisati njihova imena zlatnim slovima u modernu istoriju naše zemljice, ne prenagle. Da ne počnu da prave „kulu na pesku“, „kuću od krova“, „jedu zmiju od repa“ i sve tako, piktoreskno…

Pamet u glavu, i napred kolege!

edit: ispao sam panj, i u prvobitnoj verziji posta dodelio moto „truth well told“ S&S-u, umesto McCann Erickson-u. U pitanju je posledica klasičnog Pavlovljevog uslovljavanja, koju sam jedva uspeo da ispravim. Izvinjavam se.

Advertisements

Posted on januar 31, 2009, in Brending, Strategy. Bookmark the permalink. 5 komentara.

  1. Sjajan doprinos temi Miloše!

    Znaš dosta toga pa sigurno i onu rečenicu da i najduže putovanje ipak počinje (samo) korakom…

    Puno pozdrava od mene za tebe, koji si kao i ja postao član divne Don Kihotovske „bande“ 😉

  2. Brend Srbija
    Mogao bih da potpisem to sto si napisao. Konacno da neko kaze pravu stvar, jasno i bez mnogo filozofije.
    Milancheros

  3. >>>Ne nudimo ništa sem karnalnog zadovoljstva u najsirovijoj formi. I to se sve slučajno pogodilo, i neće doveka trajati (na percepciju mislim). Exit je već truo. Burek je probao svako ko je hteo. Već maltene deset godina se vozimo na tom talasu.<<>>Dakle, mi kao narod, moramo postati svesni i uvereni da je nešto iskreno, dobro, jako i u redu. Sa rakijom je to već slučaj, na primer. Ali adekvatna podrška države umnogome nedostaje. Mada, ne treba zaboraviti ni da je vremenski interval o kojem govorimo daleko duži kada se priča o potencijalu brendinga države (u “made in” smislu).<<>>Brend zemlje se zasniva na asocijativnom nizu čiji je osnovni stub poverenje. Ali o tome ne treba ja da pričam, nije moja struka. Ima obrazovanijih. Činjenica je da mi sami ne verujemo svojoj državi. Zašto bi joj drugi onda verovali?<<<

    Izvini ali mi se cini da si se opustio u pisanju …
    Dali bi mogao da spojis ,bez objasnjavanja sta je sta, a da se misljenja koja si izneo nekolju ?

    Muka je od exita, muka je od bureka a nije muka od rakije ….

    Moram da pitam jer Francuzima mukao od sira i vina ?

    Dominikanska republika nudi nekakvu extra ponudu za odmor ?

    Sta je znimljivo u toj koridi kad je Spanci vec vekovima odrzavaju i ucestvuju u njoj ?

    Zar jer vek trajanja brenda samo par godina ?

    To sto je tvoje iskustvo vece i vece svakom godinom ,kako si stariji, neznaci da nedolaze nove generacije koje nemaju pojma sta je burek i exit a zele da saznaju.

    Opet kazem da si se malo opustio i izgubio odnos izmedju Brenda i Vremena, a to dvoje je u jakoj sprezi.

    Brend je ono sto te cini jedinstvenim i po njemu si prepoznatljiv, Brend je ono po cemu te pamte a ne ono sto traje samo jedno „varljivo leto“.

    • maxii, najtopliju ti dobrodošlicu želim. Ne mogu da opišem svoju radost, kada sam pročitao ovaj i komentar za groblje. Teraš me da nastavim da mislim o temi, i eventualno revidiram stav, što je otprilike i prava svrha mog blogovanja. Neizmerno ti hvala na tome, nadam se da će moji odgovori na tvoje komentare opravdati tvoj uloženi trud u analizu mojih postova i da ćeš nastaviti da me ovako maltretiraš. Svaka čast i dobrodošao, još jednom.

      Suviše sam umoran da bih se noćas pozabavio ozbiljnim odgovorom, kakvog je tvoj komentar dostojan. Obećavam da ću u narednih par dana napisati novi post, u kojem ću ponovo posetiti temu, uzevši u obzir tvoje kritike, pa onda možemo da počnemo odatle.

      Samo kratko: i meni bode oči to što si ti primetio(la), ali imam taj „impulsivni“ momenat u pisanju postova – praktično svi nastaju odjednom, što i nije najbolja stvar kada se obrađuju kompleksne teme. Ali evo, uz ovako dobru kritiku, možda na kraju ispadne i nešto zaista prihvatljivo. Sve najbolje, pa se vidimo u novoj temi!

  4. Pa znas kako „maltretiranje“ je nedozvoljena rec u javnom obracanju kod ljudi iz ove branse 😉

    Hteo sam samo da se osvrnem na Brend i Vreme nikako da opravdavam ovo kako pokusava Srbija da se brendira.

    Ja sam spektakl sa Opancima u avataru,mnogo njih me je pitalo kakva je to smesna obuca … opa, interesovanje ? a da poradimo malo na toj strani ?

    Ovo je Srbija i ne moze da se brendira sa najkama i kengurima.Daleko smo od malina a sramota je da me Delta predstavlja u svetu … pa to nigde nema …

    Otisao sam predaleko …
    Odmori pa nastavi , hvala na dobrodoslici !

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s