Advertajzing sa onoga svijeta

Nekoliko puta godišnje, kao uostalom i svako drugi, nađem se na nekom od beogradskih grobalja. Na stranu činjenica da sam shvatio kako volim da razmišljam na takvim mestima, postoji nešto što me je pogodilo preko svake mere, a primetih ga tek vrlo skoro.

Napominjem, bio sam na grobu voljene osobe, što sigurno utiče na moju imparcijalnost – ali hej, ko uopšte ide na groblje iz drugog razloga?

Dakle, stvar je u ovome:

groblje stiker

Ova je bila zalepljena pri „donjem levom“ uglu horizontalne ploče nadgrobnog spomenika. Obiđem sa zadnje strane i gle – još jedna, sa zadnje strane vertikalne ploče. Podigavši pogled tada, budući da sam gledao stotine spomenika „sa leđa“, videh upravo stotinu žutih nalepnica. Na svakom od njih. Najmanje po jedna, pretpostavljam.

Strašno sam se naljutio, te raskrvario zanokticu stružući „svoje“ dve. Zatim, taman kada sam pomislio da sam pobedio – bivam potpuno nokautiran. Na jednoj od ivica ploče, uočavam uklesan broj telefona. Jako loš osećaj.

Razmišljam od tada i pitam se ko je u krivu? Da li ja reagujem preterano? Jasna mi je tradicija ostavljanja potpisa od strane graditelja, koja se danas manifestuje u onim „kamenima temeljcima“ u zidovima građevina, gde piše „izgradio taj i taj, te i te godine“. Ali to su zgrade. Ili crkve iz perioda Renesanse, zar ne? U proizvodnji današnjih nadgrobnih spomenika u Srbiji, nema trunke takve vrste umetnosti (imam u vidu da je neko ipak morao da dizajnira prvi primerak, naravno) – u pitanju je masovna proizvodnja. Ergo, ne vidim nikakvo opravdanje za uklesivanje broja telefona i lepljenje dve reklamne nalepnice kamenorezačke radnje na grob koji sam ja (moj otac) kupio, kao gotov proizvod. Razumeo bih nekakav potpis ili šta već, da je u pitanju tradicionalni srpski nadgrobni spomenik od klesanog kamena peščara, kakvi su bili u upotrebi po šumadijskim selima do 1950-ih. Status umetničkog dela je evidentan u takvim slučajevima, ali na takvim spomenicima, starim stotinama godina, uglavnom nema potpisa nikog sem ožalošćenih (bio u selu, proverio) – jer su oni ti koji „spomenik dižu“!

Pitam se, da li „umetnik“ uopšte obaveštava kupca spomenika da će se na istom besplatno oglašavati za prokletih „vjeki vjekov“? I deca danas znaju da se oglasni prostor plaća, izuzimajući recimo „gerila“ oglašavanje. Zašto bih onda ja, u dvadeset prvom veku, trpeo da neko besplatno koristi večno počivalište moje porodice kao oglasni prostor? Što se mene tiče, to je čisto iskorišćavanje, jer realno, ko će razmišljati o takvim stvarima kada treba da sahrani bližnjeg svog, zar ne? Period šoka se beskrupulozno koristi za neetičko oglašavanje na privatnoj imovini (što nadgrobna ploča jeste) bez traženja saglasnosti od vlasnika.

Nisam se mnogo šetkao po stranim grobljima ali sam bio na nekoliko. Verujem da bih primetio da imaju DREČAVO ŽUTE nalepnice na sebi. Svi odreda. I uklesani broj telefona „umetnika“.

Ima li ovde prostora za zakon? Mislite li da preterujem? Posavetujte me.

P.S: izvinjavam se na emocionalno-nabijenom postu, ali drugačije nije moglo.

Advertisements

Posted on mart 7, 2009, in Advertajzing and tagged , , , . Bookmark the permalink. 24 komentara.

  1. Ja nemam komentara :mrgreen: Samo ovo: zašto je uklesao broj telefona, a šta ako ga promeni??

    Šalu na stranu, steći i spomenici u ulozi medijsko prostora – pa to je morbidno, ali totalno!
    Uprava groblja bi trebalo sve to da poskida o svom trošku plus pošalje emailove izvinjenja korisnicima tj. zakupcima, onima čije se vlasništvo bez njihove dozvole iskoristilo kao medijski prostor. A da ne kažem i skrnavljenje, jer to je to, ide u isti red – trajno oštećenje.

    To je kao da neko okači baner na ovaj sajt, a bez dozvole. Mislim, nije isto – gore je, ne na sajt! Nego kao da jedan dan dođeš kući i vidiš da je neko lejbelovao sve tvoje gaće svojim sopstvenim inicijalima, logom i telefonom. E, tako nekako.

    (Hm…možda ovo nije najbolje poređenje…ali kapiraš me 🙂

    Btw. a žuta boja je potpuno neprikladna. Gore bi bilo samo da su dodali cvetić i dopisali „prolećni popust“.

  2. Veshtichanstvena

    Grubo,nevaspitano,bezosecajno,razmetljivo -DEGUTANTNO.Kako kada bi hirurg ostavio svoj broj tel. ispod reza koji je ucinio lececi nekoga. Ucinio je to svojim rukama,a bilo bi van svake pameti da se „potpisuje“…Uzas.Postoji niz ovako bizarnih primera koji mi padaju na um.Slazem se sa tvojim stavom.Nedopustivo je to sto cine pojedini..To je skrnavljenje.

  3. Dobrodošla, Veštičanstvena i hvala na komentaru.

    @Miss, kapiram naravno. Zanima me najviše da li postoji neki vid zakonske regulative koji specifično dozvoljava ovakav vid neplaćenog oglašavanja. Kako bi bilo lepo kad bi neko iz te industrije posetio blog, pa nas prosvetio. Ja ću da definitivno proprčkam po zakoniku i pitam advokate.

    Upravo sam imao vizualizaciju svoje pogrebne urne sa ugraviranim Nike logoom (ne znam što urne baš, ali ajde). A onda se setih da neki (zaboravih koji) engleski fudbalski klub ima jako dobar biznis: prodaju parcele oko stadiona, i sahranjuju verne navijače. Sa sve spomenicima u klupskim bojama i ostalom paraphernalliom, pa vi vidite… naravno ti ljudi su to izričito zahtevali, dok sam ja sablažnjen.

  4. Kada neko skrnavi groblje, treba ga ubiti!!!

    • Eh sad, Dejane… nemojmo preterivati. Ja sam radije za to da se iznađe zakonska mera kojom se takvo ponašanje najstrože sankcioniše. Hajde da usmerimo energiju ka tome?

  5. Dobro… naišao si na takav primer nekorektnog marketinga (da ostanemo u našoj oblasti). Na žalost, takvih primera ima puno. Silni flajeri za auto brave, kandže i slične gluposti ostavljene na brisaču, koje primetim kad utrčim u auto po kiši i uključim brisače.
    Okačeni flajeri po ulaznim kvakama – uglavnom pica servisi, vodoinstalateri…
    A da ne spominjem pune poštanske sandučiće agencija za nektretnine, frizerskih salona, već pomenutih pica dostavljača, i sve to na najjeftinijem papiru i „dizajnirano“ u lokalnoj štampariji koja ima mašinu za A4 format, naravno sa jednim prolazom. A šta je sa lancima sreće koji nam napadaju mailove? SMS porukama koje nam šalju, kako provajderi, tako i svako ko ima uvid u bilo kakavu bazu brojeva mobilnih telefona?
    Niko nas, krajnje potrošače tih usluga i proizvoda, ne pita da li želimo da nas kontaktiraju. A da li nas zakon štiti na bilo koji način od ovoga?
    i opet domaća tema i opet ima lepe razmene mišljenja. Samo napred.

    • Da, domaća bogami 🙂
      U UK je to zakonski regulisano. SVAKI tzv. „unsolicited“ kontakt koji za predmet ima pružanje usluge ili prodaju (spem, drugim rečima) mora da ima opciju za odjavljivanje. Takođe, svaki građanin ima pravo da nadležnom organu podnese zahtev da ne bude uključen u slične šeme i programe. Nepoštovanje od strane oglašivača direktno predstavlja povod za tužbu za uznemiravanje privatnosti ili šta-ti-ja-znam čega.

      Ne kažem da kod njih ne dele flajere i ne rade „cold calls“, naravno – samo da postoji mehanizam zaštite, koji funkcioniše.
      Koliki je problem to uvesti i kod nas? Staviš lepe kazne, pa se i sud/advokat opari kad utuže smarača, pa da vidiš.

      Kultura se kroz novčanik uteruje, uvek bilo i biće. Ostaje da čekamo da vlastodršci uvide „finansijku validnost projekta“, pretpostavljam.

  6. Vidi,procitao sam ovo i mogu da zamislim kakva su to osecanja jer i moj otac vise nije ziv.

    Daleko od toga da je profesionalno,korektno i moralno stavljati uklesan broj telefona na nadgrobnu plocu ili bilo koje drugo mesto.

    Nalepnica,naravno da da.To je njegovo pravo da se oglasi i promotira sebe na takav nacin koji ima dve opcije … ostaviti ili skinuti.

    Moralni aspekt je sasvim drugaciji sada i u ’50-ma.Tehnoloski gledano tada i nije moglo da se ostavlja broj telefona jer ga svako nije ni imao, a pogotovo umetnici „Topalovic“ iz prigradskih naselja i sela.

    Jednostavno ime proizvodjaca ne mozes da zabranis na proizvodu,mada nisu svi oblici „oznacavanja“ isti….

  7. A propo komentara u temi „brend srbija“, dobrodošao/la, hvala, i tako to još jedared.

    Tvoj komentar ima vrlo duboke, višeslojne implikacije. Opet, suviše sam umoran noćas, ali sam vrlo rad da prodiskutujem definiciju proizvoda u ovom kontekstu sa tobom vrlo uskoro.

    Kažeš „Nalepnica,naravno da da.To je njegovo pravo da se oglasi i promotira sebe na takav nacin koji ima dve opcije … ostaviti ili skinuti.“

    Ja kažem u redu, ali neka pita ožalošćene, dok postavlja spomenik, makar usmeno „A jel OK da ja zalepim ove dve jarko-žute nalepnice na grob vašeg muža? Tu u ugao i tamo sa druge strane, a? Neće mnogo se vidi.“

    Šta se onda dešava? „A whole new ball game“, ako mene pitaš, jer će ga ogroman broj ljudi oterati u tri lepe. E, sledeći korak je da onda on kaže „Ajde da Vam ja poklonim ovaj divan okov za držanje sveća, vidim da Vam je muž bio jako dobar čovek, mislim da smo se sreli na pijaci onomad…“ Na gvožđuriji je, naravno, ugraviran/nalepljen logo, broj telefona, štagod. Vidiš moju poentu?

    Stvar je u FER razmeni. Ili bar donekle. Ovako, prvo što te odvale po džepu za sam spomenik, drugo reklamiraju se bez pitanja. Nisam ja protiv reklame – živim od nje, heh. Samo hajde da to gledamo kao ljudi kojima nije cilj da zavrnu jedni druge, ukoliko je ikako moguće.

    Naravno, bez prethodno obavljenog diskutovanja i definicije pojma proizvoda,ja se slepo držim toga da je nadgrobni spomenik vrsta „proizvoda“ koji „po difoltu“ ne sme sam po sebi da bude brendiran na eksplicitan način, jer držim da je nemoralno. Sasvim moguće da me možeš ubediti u suprotno, i zaista želim da probaš. Hvala ti za komentar i mišljenje!

  8. Ovo :
    >>Ja kažem u redu, ali neka pita ožalošćene, dok postavlja spomenik, makar usmeno “A jel OK da ja zalepim ove dve jarko-žute nalepnice na grob vašeg muža? …<>Naravno, bez prethodno obavljenog diskutovanja i definicije pojma proizvoda,ja se slepo držim toga da je nadgrobni spomenik vrsta “proizvoda” koji “po difoltu” ne sme sam po sebi da bude brendiran na eksplicitan način, jer držim da je nemoralno.<>Obiđem sa zadnje strane i gle – još jedna, sa zadnje strane vertikalne ploče. Podigavši pogled tada, budući da sam gledao stotine spomenika “sa leđa”, videh upravo stotinu žutih nalepnica.<>videh upravo stotinu žutih nalepnica<<

    BINGO

  9. Stvarno se izvinjavam necu vise koristiti ove codove za navodnike …

    dakle …evo posta…
    Ovo :
    „Ja kažem u redu, ali neka pita ožalošćene, dok postavlja spomenik, makar usmeno “A jel OK da ja zalepim ove dve jarko-žute nalepnice na grob vašeg muža? …“

    Zamisli coveka koji radi web prezentaciju i kaze „Jel OK da ja stavim jedan baner na vasu prezentaciju koji ce da izbija oci“
    ili
    „Izvinite gospodjo nasa kompanija radi anketu, interesuje nas jel vam ova reklama na ulazu izbija oci ili treba jos malo vise ?“

    Nema mesta ogorcenosti i sarkazmu i opet kazem da mogu da razume zbog cega se javljaju.

    Kazes…
    „Naravno, bez prethodno obavljenog diskutovanja i definicije pojma proizvoda,ja se slepo držim toga da je nadgrobni spomenik vrsta “proizvoda” koji “po difoltu” ne sme sam po sebi da bude brendiran na eksplicitan način, jer držim da je nemoralno.“

    Dobar si u advertajzingu i radis za coveka koji nema porodicu i decu iza sebe i probijes ga jos vise na trziste i upropastis onog jadnika sto ima 5 dece iza sebe … pa jel to moralno sa njegove i tvoje strane.
    Nema mesta moralu u poslu,bar ovom …

    Kazes…
    Obiđem sa zadnje strane i gle – još jedna, sa zadnje strane vertikalne ploče. Podigavši pogled tada, budući da sam gledao stotine spomenika “sa leđa”, videh upravo stotinu žutih nalepnica.“

    E sada znas zasto su zute na crnim nadgrobnim spomenicima i zasto ih ima stotinu a ne dve … bar tebi to nema potrebe objasnjavati.

    „videh upravo stotinu žutih nalepnica“
    a bice ih jos stotinu …

    BINGO

  10. @maxii – mislim da si ovde malo pomešao babe i žabe. To što neko radi bolje posao nema veze sa tim koliko dece ima. Svako se bori za svoj uspeh i dok je god u granicama kulture, morala ili zakona (kako ko želi) to je ispravno. Ovde je pokrenuta tema o jednom krajnje nekorektnom činu. O postavljanju reklame koja nije dogovorena, nije plaćena a o etici i da ne pričamo. U pitanju je jedna krajnje neprijatna situacija. Ljudi koji dolaze na groblje tu dolaze iz najtužnijih razloga i svakako im ne treba nešto poput fluo žute reklame na spomeniku.
    Kako bi izgledalo kad bih ja na svaki grafički proizvod, koje je mojih ruku delo, stavio svoj potpis (broj telefona, e-mail adresu…)? Kada bih to uradio, bez prethodnog dogovora (koji je moguć, uz najčešće spuštanje cene – dakle mora postojati korist za obe strane) klijent bi imao sva prava da me tuži i traži nekakav vid odštete.
    Isti taj kamenorez ima oglasnu tablu na ulazu u groblje, pa neka plati:
    1. meni, kao grafičkom dizajneru uslugu,
    2. štamparu i
    3. groblju postavljanje tog štampanog materijala
    To je pravi način za reklamiranje. Verujte mi, onaj kome treba njegova usluga, prvo će je tu potražiti.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s