Banke u Srbiji: nove tehnologije

Neumitno je bilo da se, pre ili kasnije, počnem osvrtati na način poslovanja banaka u Srbiji. Jako sam ciničan što se tiče bankarstva uopšte, a moje obrazovanje je samo doprinelo učvršćivanju ovog stava.

Bojim se da otvorim Pandorinu kutiju mog rastućeg nezadovoljstva bankarskim uslugama, te načinom njihove realizacije i sprovođenja marketinških programa banaka u našoj zemlji. Pokušaću da sve to lagano i (vrlo) postepeno kanališem u seriju postova koji obrađuju teme u izolaciji, kako bih izbegao mamutske postove.

Unapred se izvinjavam onim čitaocima koji od mene očekuju suvi profesionalizam (ako takvih ima): ova tema me jako pogađa, te je neumitno da u određenim trenutcima malo „planem“.

U ovom postu ću se osvrnuti na način na koji banke u Srbiji tretiraju inovacije na polju informatičkih tehnologija, primenjene na bankarstvo. Ove inovacije (pričam o razvitku metoda pouzdane autentifikacije korisnika „na daljinu“ i primeni Interneta u svakolikom poslovanju svih interesnih strana u odnosu banka-klijent) za pretpostavljeni cilj imaju:

  • olakšavanje pružanja usluga
  • ubrzavanje svih procesa
  • smanjenje troškova procesa

Pretpostavljam da ću se osvrnuti na svaku od ovih tačaka posebno, kako budem razvijao buduće postove na ovu temu (i verovatno dobijao input od ljudi iz struke). Za sada, u svetlu svega gore navedenog, predstavljam Vam slogan jedne od naših banaka, primećen na vozilu GSP, koji uzbuđeno upućuje:

Budi sam svoj bankar!

Prostudirajmo malo šta ovde zaista piše – šta nam to bankari poručuju? Kažu nam da je poželjno da stvari uzmemo u svoje ruke, da se brinemo za svoje finansije i koristimo blagodeti tehnologije da ostvarimo veću efikasnost novca.

Moj odgovor je „A šta ćeš mi onda TI?“.

Jako me vređa ovako olaka upotreba floskule, budući da sam korisnik bankarskih usluga u više zemalja, te sam u prilici da vidim šta se bankama „tamo negde“ dozvoljava, a šta ne. Razmišljam – sve što ovaj slogan govori je „preuzmite još posla na sebe, a nama dajte novac što smo Vam tu privilegiju omogućili“. Zar ne?

Usluge Internet Banking-a se naplaćuju putem mesečnog održavanja. Usluga podizanja novca sa ATM terminala drugih banaka se u Srbiji naplaćuje. Održavanje računa se, u Srbiji, naplaćuje na mesečnoj bazi za praktično svaki tip računa. Transakcije se naplaćuju preko svega toga.

I posle svih tih pretplata, naplata i doplata, ja treba da budem SVOJ bankar? Za šta onda živi i prima platu desetine hiljada ljudi zaposlenih u bankarskom sektoru? Jednostavno, do mene kao klijenta pogodnosti ne dopiru – vidim samo kako mi se pare ODLIVAJU sa računa, da budem varvarski bukvalan.

Kažu da smo u ekonomskoj krizi, pretpostavljam da su u pravu. Zar onda nije logično da banke traže kompetitivnost kroz pružanje jeftinijih usluga, novih pogodnosti i sl? IT je savršen za tako nešto, jer ukoliko se dobro izgradi i pravilno održava, ne košta gotovo ništa u dugoročnom smislu. Prebacivanje gotovo potpune odgovornosti za funkcionisanje računa i transakcija na klijenta NIJE POGODNOST. To je laž, laž, laž i prevara. I greška brendinga, koji bira da se na to oslanja.

Nije pogodnost ukoliko provodim 1h za e-banking ekranom ProCredit Banke, znojeći se da li sam dobro formatirao uplatnicu za telefon, struju, Infostan i sve ostalo. To NIJE napredak, već apsolutna budalaština, neodgovornost i lenjost. Ne postoji ni jedan realan izgovor za nepostojanje šablona za popunjavanje standardizovanih uplata građana. Ovo je relativno banalan primer, ali smatram da dovoljno govori o bahatosti bankara u ovoj zemlji. Podvlačim, u ovoj zemlji. E-banking je usluga koja treba da potpuno eliminiše potrebu za stajanjem u redovima. Ergo, za šalterskim službenicima = ogromno smanjenje troškova u vidu „racionalizacije“ za banke. Ispravite me ako grešim. Zašto se to olakšanje pretvara u noćnu moru u Srbiji?

Nije pogodnost ukoliko me bankarski službenik Volksbanke zove u 9:30 ujutro da JA DOĐEM po svoju novu karticu. Pobogu, pa HSBC mi šalje karticu poštom u Srbiju – naravno, o svom trošku! Pa ne živimo više u vakuumu, ljudi.

Takođe, pretpostavljam da je moj problem što sam se zgranuo saznavši da mi banka (ProCredit, koju koristim par meseci) uzima ekstra 100 RSD na povlačenje 2.000 RSD sa „tuđeg“ bankomata, kao da sam u inostranstvu? Neću ni da pominjem UK u tom kontekstu, jer bih tamo mogao da ih tužim za tako nešto.

Budite sam svoj bankar i ostavite bankare da zelenaše na miru je prava poruka ovog slogana, koliko ja vidim. Nadam se da će ovakav „rant“ navesti neke od Vas koji ste „u materiji“ da komentarišete i date mi razloge zašto ne treba da krenem u grassroots pressure kampanju obrazovanja javnosti o nelogičnostima i, za mene barem, kriminalnom (u privrednom smislu) ponašanju. Prove me wrong, što se kaže, tobogan je Vaš.



Advertisements

Posted on mart 20, 2009, in Advertajzing and tagged , , . Bookmark the permalink. 17 komentara.

  1. Lepo receno. Zbog ovog problema zamalo sam napustio ovo zemlju.

    Resenje? Open source banking http://www.prelovac.com/vladimir/open-source-banking

  2. Slazem se!!!
    I naravno imam da dodam nesto.
    Ja sam svoju karticu cekao tri meseca, iako su rekli za ce biti gotova za mesec dana od datuma predavanja zahteva. Tacnije rekli su tri nedelje, a najkasnije mesec dana.
    Receno je jos da ce mi oni javiti kada bude gotova, posle mesec ipo kada sam ih zvao rekli su da su se neki papiri izgubili. Potom sam se ja jako iznervirao i svasta im rekao (inace kartica mi je bila potrebna za dva meseca od datuma predavanja, jer sam putovao). Ja sam ih tada vec otpisao i nisam racunao na njih. Nakon dva-tri dana odjednom zvali su oni mene da mi kazu, da je sada sve u redu i da cu dobiti karticu uskoro. To uskoro ja sam shvatio kao dva-tri dana, a najkasnije nedelju dana. Nakon cirka mesec dana zovu opet i kazu mi da nemaju plastike i da cu karticu dobiti u ponedeljak (citaj, dodatnih nedelju dana).
    U taj ponedeljak sam je i dobio. Dakle otprilike tri meseca.

    E pa to bi bilo moje iskustvo sa bankama u Srbiji.
    I da za ove provizije i odrzavanje racuna, sto si naveo, to je sve tacno tako! (iz licnog iskustva)

  3. E ako se vec zalimo na poslovanje u Srbiji, imao sam i iskustva sa nasim ovlascenim auto dilerima, ne bih postupio moralno kada bih rekao da je to bio Renault-ov ovalsceni diler i servis.
    Zanima me kome ja mogu da se zalim?
    Oni kazu jedno, urade drugo i onda mi kazu zao mi je takva je situacija i nista ne mozemo da uradimo.
    Ja se naravno iznerviram zbog njihove neposlovnosti, a oni mi se verovatno smeju iza ledja.

    Zar je moguce da za svoj novac u ovoj zemlji ne mozete dobiti uslugu kakvu hocete i jos vas lazu da bi vas navukli da im date kaparu, a posle toga vas kuliraju!!!

  4. Izvinjavam se sto sam zauzeo dosta prostora, ali morate me razumeti.
    Kada god se setim svega toga iznerviram se u sekundi i samo bi pisao kako su neposlovni i nemoralni i da vise niko ne ide kod njih!!!
    Da propadnu dabogda!!!

  5. Da, pretpostavljam da svako ko živi u ovoj zemlji ima stotine takvih priča. To nije čudno. Ono što JESTE čudno i jako zabrinjavajuće je da naš narod nema nikakvu svest o snazi koju poseduje, u smislu vršenja pritiska na pružaoce bilo kakvih usluga. Tom činjenicom se svesno manipuliše od strane bilo koga ko „ima moć“. Za vreme mog boravka u Engleskoj, desio se neki problem sa određenom vrstom proizvoda (stvarno se ne sećam šta je tačno bilo u pitanju, digla se cena valjda). Pretpostavljate šta su Englezi uradili? Digli bunu protiv dahija. Sredstva social netnjorkinga, novine, otvorena pisma i protesti na opštinskom nivou, bojkotovanje kompanija u pitanju… Ne mogu da Vam opišem kako se brzo promeni stav kompanije u takvom slučaju.

    Naš narod ne zna, i ko zna kada će saznati/shvatiti da smo u stvari samo mi ti koji se pitamo – da mi zavrćemo i odvrćemo „česmu“, te da nijedan entitet, uključujući tu i državu, ne može da promeni tu činjenicu. Ako mu pare ne date, iz bilo kog razloga, u dovoljnom broju – taj entitet se ruši.

    To što Srbi nastupaju u ovakvim slučajevima individualno ili u vrlo malim grupama je posledica planski urušenog kolektivnog duha nacije. I zato nas tretiraju kako nas tretiraju – jer znaju da nema organizovanog otpora. Veruj mi, Dejane, da bi se banke mnogo drugačije ponašale prema nama kada bi bili u stanju da se organizovano poslužimo svojim pravima. I taj autoservis bi naprasno postao ustanova od kulturnog značaja, kada bi organizacija za zaštitu potrošača mogla da organizuje bojkot njihovih usluga na mesec dana. Tako je lako, da je smešno.

    Mi imamo izbor. Uvek imamo izbor. Ergo, sami smo krivi.

  6. Znam nekoliko primera iz inostranstva, kada su nezadovoljni kupci poceli da prave web-stranice, koje su direktno narusavale ugled kompanije.
    „www.yourcompanysucks.com.“ (mislim da se tako zvao taj fenomen)
    I na taj nacin su uspevali da se osvete neposlovnim kompanijama. Mozda i mi tako nesto mozemo da uradimo.
    Kada bilo ko na google-u ukuca vasu kompaniju, prvo sto se pojavi je sajt na kojem ljudi ne misle bas lepe stvari o toj kompaniji.
    Mada ovo sada bes govori iz mene. Ja bi se zadovoljio kada bi se oni meni izvinili i kada ne bi vise tako postupali sa ljudima, jer verujem da nisam jedini.

  7. Da, dobro si jos rekao za duh nacije.
    Kome god da spomenem ovu temu da treba da se uradi nesto sa tim’, naravno svi su ZA, svi me podrzavaju, ali kada treba da se preduzmu konkretni koraci, onda bude a sto ja, pa meni nisu nista lose ucinili…
    Mada ne kazem ja, postoji unija potrosaca, koja verovatno radi dobro svoj posao, ali odakle meni vreme sada da se ja prepirem sa njima i da ih tuzakam za karticu i auto, kada imam i ja svoje probleme koje moram da resavam!
    Tako da samo mi ostaje kada imam malo slobodnog vremena da se nerviram i pitam zasto im nisam bombu bacio na tamo onaj prodajni salon?!
    Eto kada bolje razmilim isti sam k’o i svi, ni ja se ne „bakcem“ mnogo sa njima nego gledam svoje probleme.

  8. Sjajan tekst 🙂
    btw. i ja sam se zapanjila kada sam shvatila koliko novca na kraju meseca se uzme na racun takse za korišćenje bankomata neke druge banke.

    Inače, nedavno sam čula kako u Republici Srpskoj funkcioniše elektronsko bankarstvo – kad potpišeš ugovor traže ti da doneseš (u banku, da da) svoj laptop (ili hard disk) da ti ONI intaliraju softver.
    Ne, ne, ne možemo da vam damo da uradite sami jer nemamo podršku, šta ako vi negde pogrešite onda imamo problem…
    Nakon instalacije softvera odeš (srećan valjda) kući i čim prvi put pokreneš nalog, potrebno je da pošalješ FAKS za dozvolu. Pa onda ODEŠ opet tamo da potpišeš nešto.

    :)))

  9. Ma to je sve polupismen svet.
    karticu sam dobila odmah, ali sam code čekala par nedelja…završio je kod komšije (!) koji je meni to, srećom, ubacio u sanduče. Adresa – neispravna. Umesto ime, prezime, i adresa od tri člana, naveden samo prvi član (kao kada bi neki samo stavio naziv ulice u kojoj živite i ništa više).
    Kada sam otišla u banku, pitala sam ih rekli su (pajz vamo, ovo je skandal):

    „Znate, mi u ovom Excellu koji koristimo za klijente NEMAMO DOVOLJNO MESTA za vašu celu adresu“.

  10. Odlican tekst (i komentari).

    Hypo ebanking radi tako sto, da biste platili nesto, morate prethodno da ODETE do banke i popunite ZAHTEV za registraciju odredjenog broja tekuceg racuna u vasem ebanking nalogu, kako bi se isti tamo pojavio kao opcija kada ONLINE dajete nalog za prenos sredstava.

    Pitanja koja slede su logicna: Zasto tom prilikom, kad ste vec u vasoj banci, ne platiti racun? Koji ce mi djavo TAKAV ‘e’banking?!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s