13h workday…

… je nešto o čemu sam do sada samo čitao u romanima poput „Niko i ništa u Parizu i Londonu“. E pa, došlo doba da se i to proba.

Nedavno sam bio na reunionu sa ljudima koji su završili moj fakultet i vratili se u Srbiju. Većina njih je u bankarskom sektoru, pa su mi zavideli na mom „fleksibilnom radnom vremenu“ i „kežual poslovnoj kulturi“. I tada sam se smejao, naslućujući zakuvavanje… Fleksibilno, oh da. I te kako.

Baš ovako je bilo...

Važno je za one koji razmišljaju o bavljenju bilo kojim kreativnim poslom u agenciji (jasno vam je da ja planiranje/strategiju svrstavam u manje-više isti rang sa ostalom kreativom), da ne gaje romansirane predstave. Ili da ih barem vrlo brzo razbiju. Čuva živce.

Na sreću, ja radim u maloj agenciji, te je pritisak korporativne kulture gotovo nepostojeći. Štaviše, ja sam taj koji je u principu i uspostavlja, budući da je firma mlada. Ipak, zahtevi koje na vas postavljaju rokovi, odnosno promenljivi i/ili impulsivni zahtevi klijenata su nešto na šta se morate pripremiti. Bolje rečeno, jedino u šta možete da se uzdate je da je većina stvari nepouzdana. Uvek je tako kada se radi sa ljudima.

Ja sam se u ovaj posao upustio sa verovanjem da se uz dobru organizaciju uglavnom mogu izbeći „zaglavljivanja“. Dokazao sam i sebi i drugima da sam donekle u pravu, pogotovo kada su u pitanju stvari koje radim ja sam. Naravno, „odnekle“, apsolutno nisam – postoji toliko faktora na koje ne možete da utičete (kolege i njihov workflow, naprasni zahtevi klijenta, miskalkulacije, greške), da je prosto nemoguće predvideti ih sve. Pogotovo kada tek počinjete. To je, u stvari, osnovni razlog zašto se iskustvo toliko vrednuje u ovom poslu – zato što možete da donekle predvidite i predupredite nezgodne situacije. Na toj muci se poznaju junaci i razdvaja seme od kukolja (odnosno, tako se dobija napređenje).

Uvek, uvek ostavljajte sebi vremena. Naime, ako ga ne iskoristite vi sami, iskoristiće ga neko drugi umesto vas. Naprimer, render koji traje „sat vremena“ se otegne na četiri sata. I zatim nije dobar, pa se radi ponovo. Ili posle višesatnog preloma u Quark-u shvatite da je sve vreme korišćena prethodna verzija teksta. I tako. Verujem da će se iskusnije kolege složiti sa mnom, kada kažem da važi pravilo „kad te neće –  baš te neće“. Kao ukleta d20 kockica za FRP, koju ni iz 6 bacanja ne možete da prebacite preko 11-ice.

Uvek, uvek se družite sa kreativcima. Podrazumevam da ste akaunt u ovom slučaju. Zašto? Zato što vam oni zarađuju hleb. Zato što im morate prodreti u dušu, pričati njihov jezik i naučiti koje su im prednosti i mane. Gde morate da ih pritisnete, kako i koliko, da bi posao išao kako treba. Upravljanje timom, ako se izuzme harizma i pretpostavi autoritet, podrazumeva upravo to – da ste sposobni da u glavi vagate, rasuđujete i manipulišete upravo tim eteralnim stvarima kao što su motivacija, spremnost i volja za rad svakog člana vašeg tima.

Dakle, puno će vode još proteći Savom dok ja ne postanem zaista dobar tim-lider. Bitno je rezimirati i učiti na greškama, mislim se. Do tada… arbeiten! Los!

Život piše drame. I pesme. Epske pesme, ponekad.

Sa svetlije strane, makar sam naučio da radim u Quark Express-u za jednu noć. Heh. Tobogan je vaš, komentatori…

Advertisements

Posted on april 9, 2009, in Filozofiranje, Strategy and tagged , , , , . Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s