Monthly Archives: jul 2009

Trafika, trafikarenje, trafiking

nije ta, ali tako nekako

Interesantna stvar mi se dešava već četvrti put u lokalnoj trafici. Red je da podelim i eventualno uvidim da to nije izolovan fenomen. Pušač sam, cigarete uglavnom kupujem u vidu pojedinačnih paklica, u str-ovima. Blizu Studenjaka na Novom Beogradu, gotovo zatvorena u unutrašnje dvorište tzv. „belih zgrada“ koje je opasuju, čuči jedna, na prvi pogled ni po čemu specijalna trafika.

Priđem prozorčetu, zamolim kulturno za paklicu mog omiljenog otrova. Transakcija se izvrši. Okrećem se, a devojka sa druge strane stakla, sagnuvši se tako da joj vidim lice, počinje da guguće „Izvinite gospodine (?), mogu li da Vas pitam nešto?“

Fin i kulturan kakav jesam, prihvatam, relativno zaintrigiran.

Read the rest of this entry

Izgubljeno u prevodu Exit 09

Imao sam izlete u gramatičko-prevodilački nacizam. Odmah mi na pamet pada primer sa ovog bloga, kada sam krajnje povređenih osećanja napao „blog“ srpskog izdanja Timeout magazina. Danas je na tapetu Exit festival. Pre nego počnem, jedan „disklejmer“: volim ideju ovog festivala i volim što je praktično jedini pravi, istinski pozitivan word of mouth koji radi za nas u belom svetu. Poštujem to i nadam se da će tako i ostati. Na kraju krajeva, godinama sam prisutan, uvek full-time. Mislim da imam pravo da izrazim svoje negodovanje u sledećih par redaka, a vi ćete mi reći da li sam u pravu…

Read the rest of this entry

Reklama i kapitalizam po R. Milibandu

Država u Kapitalističkom Društvu (Ralph Miliband – the State in Capitalist Society, 1969)

…Miliband dokazuje da kapitalistička klasa nastoji „navesti društvo ne samo da prihvati politiku koju ona zagovara, već i etos, vrednosti i ciljeve koji su njeni, privredni sistem čiji je ona bitan deo, „način života“ koji je srž njenog bića.“ Miliband ilustruje svoj argument analizom reklame, pomoću koje kapitalistička preduzeća guraju i svoje proizvode i prihvatljivo lice kapitalizma. On dokazuje kako je svaka reklama politička, budući da služi povećanju moći i povlastica vladajuće klase. Putem reklama, gigantske korporacije u privatnom vlasništvu kao što su ICI, BICC, Unilever, ITT i najveće banke i naftne kompanije, propagiraju uverenje da su im glavna briga služba javnosti i blagostanje zajednice. Profit je od sekundarne važnosti i oslikan je uglavnom kao sredstvo za osiguranje bolje usluge. Slika korporacije i njenih proizvoda ispada još ružičastija kada se u reklamama povezuje sa „društveno priznatim vrednostima i normama“. Miliband dokazuje kako su kapitalizam i njegovi proizvodi pomoću reklama vešto povezani sa „integritetom, pouzdanošću, sigurnošću, roditeljskom ljubavlju, dečjom nedužnošću, dobrosusedskim odnosima, društvenošću“. Pomoću takve vrste asosijacija, izrabljivačka i tlačiteljska priroda kapitalizma uspešno je prikrivena. Napokon, reklama propagira verovanje da put ka sreći i ispunjenju vodi kroz gomilanje materijalnih dobara, posebno akviziciju proizvoda kapitalizma. Pojedinac se ohrabruje da „se zadovolji time da uživa blaženstvo i sreću kojom ga obasipa dobronamerno, rodoljubno i društveno odgovorno“ kapitalističko preduzeće. Miliband dokazuje kako nam reklama nudi jedan primer načina na koji kapitalizam postiže legitimitet…

Zanimljivo, ako niste ranije razmišljali na tu temu.

Dolazi cirkus

Nije teško svakoga dana naći prigodan podsetnik da živimo u zemlji dalekoj, na brdovitome Balkanu… redovno je uhvatiti se za glavu pre i posle svakog jela uz uvek prigodan uzdah. Naravno, postoje aspekti naše brdovitosti koji su meni lično divni i ne bi ih menjao ni za šta na svetu (barem za sada – stoga i jesam u Srbiji). Evo događaja od pre nekoliko dana, koji me je baš ostavio zbunjenog po gore navedenom pitanju.

Bobby`s back in town

Read the rest of this entry