Reklama i kapitalizam po R. Milibandu

Država u Kapitalističkom Društvu (Ralph Miliband – the State in Capitalist Society, 1969)

…Miliband dokazuje da kapitalistička klasa nastoji „navesti društvo ne samo da prihvati politiku koju ona zagovara, već i etos, vrednosti i ciljeve koji su njeni, privredni sistem čiji je ona bitan deo, „način života“ koji je srž njenog bića.“ Miliband ilustruje svoj argument analizom reklame, pomoću koje kapitalistička preduzeća guraju i svoje proizvode i prihvatljivo lice kapitalizma. On dokazuje kako je svaka reklama politička, budući da služi povećanju moći i povlastica vladajuće klase. Putem reklama, gigantske korporacije u privatnom vlasništvu kao što su ICI, BICC, Unilever, ITT i najveće banke i naftne kompanije, propagiraju uverenje da su im glavna briga služba javnosti i blagostanje zajednice. Profit je od sekundarne važnosti i oslikan je uglavnom kao sredstvo za osiguranje bolje usluge. Slika korporacije i njenih proizvoda ispada još ružičastija kada se u reklamama povezuje sa „društveno priznatim vrednostima i normama“. Miliband dokazuje kako su kapitalizam i njegovi proizvodi pomoću reklama vešto povezani sa „integritetom, pouzdanošću, sigurnošću, roditeljskom ljubavlju, dečjom nedužnošću, dobrosusedskim odnosima, društvenošću“. Pomoću takve vrste asosijacija, izrabljivačka i tlačiteljska priroda kapitalizma uspešno je prikrivena. Napokon, reklama propagira verovanje da put ka sreći i ispunjenju vodi kroz gomilanje materijalnih dobara, posebno akviziciju proizvoda kapitalizma. Pojedinac se ohrabruje da „se zadovolji time da uživa blaženstvo i sreću kojom ga obasipa dobronamerno, rodoljubno i društveno odgovorno“ kapitalističko preduzeće. Miliband dokazuje kako nam reklama nudi jedan primer načina na koji kapitalizam postiže legitimitet…

Zanimljivo, ako niste ranije razmišljali na tu temu.

Advertisements

Posted on jul 6, 2009, in Advertajzing, Filozofiranje and tagged , , , . Bookmark the permalink. 5 komentara.

  1. Retro, nema sta. Drug Miliband je dokazao da kapitalisticka elita razlicita od npr. komunisticke u nastojanjima da uveri drustvo da prihvati svoje vrednosti. Mozda je problem koriscenje reklame u tu svrhu umesto word of mouth promocije gostiju Arhipelaga GULAG ili Golog Otoka; usput toliko i o tlacenju i legitimnosti.

  2. Pozdrav, Davide, hvala na komentaru.

    Povedoh se trendi motivima, što se tiče retro izbora govornika, budući da se Drugovi u zadnje vreme dosta popularišu po Zapadu, glede Seke.

    Legitimnost, tlačenje i definicija istih je naravno uvek u direktnoj sprezi sa stranom novčića koji je datom sociologu draži (u datom momentu).

    Ne pomenuh da sam citat izvukao iz knjige „Uvod u Sociologiju“, nekakvog Hrvatskog izdanja iz 1970-ih koje sam igrom slučaja našao u vojsci. Nisam bio dovoljno priseban da zapišem ime autora čitanke. Ukoliko mi se ukaže prilika da opet nađem knjigu, svakako ću i to navesti.

  3. Da, pa sustina reklame je da odgovori na neku potrebu i to je cela umetnost zapravo 🙂 E sad sta mi imamo od toga a sta oni i koliko je kapitalizam los ili nije, nisam kompetentna – zivim u Srbiji pa sta god da se desi upadamo u teatar senki…
    U svakom slucaju verujem da niko nema dilemu oko toga zasto postoje banke.

  4. @milos
    Tako je i zvucalo, pregazeno vremenom, al nisam mogao da izdrzim da ne okomentarisem. Inace smatram da citat kao i podaci o izdanju cine pitanje autora irelevantnim.

    @miss
    Kapitalizam ima los prizvuk, no kada se uporedi sa drugim uredjenjima, u najgorem slucaju najmanje je los.

  5. @David

    bas bi me zanimalo da mi skeniras psiholoski proful ljudi kojima „kapitalizam“ ima los prizvuk 🙂
    Na spram cega to stoji? Sta su im preference? Ja znam da je u mojoj okolini od 1989. zeljno ocekivana i ta cuvena (tada strana rec) demokratija i taj kapitalizam kao zdav sistem!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s