Izgubljeno u prevodu Exit 09

Imao sam izlete u gramatičko-prevodilački nacizam. Odmah mi na pamet pada primer sa ovog bloga, kada sam krajnje povređenih osećanja napao „blog“ srpskog izdanja Timeout magazina. Danas je na tapetu Exit festival. Pre nego počnem, jedan „disklejmer“: volim ideju ovog festivala i volim što je praktično jedini pravi, istinski pozitivan word of mouth koji radi za nas u belom svetu. Poštujem to i nadam se da će tako i ostati. Na kraju krajeva, godinama sam prisutan, uvek full-time. Mislim da imam pravo da izrazim svoje negodovanje u sledećih par redaka, a vi ćete mi reći da li sam u pravu…

Daklem, po dolasku u NS sam našao primerak oficijelnog turističkog vodiča kroz festival i Novi Sad, izdatog od strane Exit tima d.o.o., sa pomenom sajta www.exittrip.org. Otvorio sam ga i rastužio se.

Na moju veliku radost, ovaj vodič je dostupan i u elektronskoj formi, tako da ga možete pregledati, ukoliko već niste. Pročitajte prvu rečenicu biltena koji je namenjen stranom tržištu, kao selling point/referenca/vodič/uspomena za lepo sećanje sa jednog od najpriznatijih i najvećih festivala na svetu i ugostiteljske ponude grada Novog Sada. Pročitajte je pažljivo i recite mi da ne treba da se uzbuđujem zbog takvih stvari. Kroz ceo tekst je razasut ogroman broj najrazličitijih grešaka, što pravopisnih, što stiskih. O dizajnu zaista ne želim da govorim, jer je moje iskustvo u direkciji publikacija ograničeno na svega nekoliko internih biltena, priručnika i brošura, na koje nisam naročito ponosan. Ipak, svakako zapažam kako je mogao biti bolji.

Postoji niz opravdanja koja mogu da navedem za ovako nizak standard publikacije, ali me ni jedno ne zadovoljava: „U Srbiji smo, niko to neće ozbiljno ni da čita, nije bilo vremena, bolji smo od „engrish“ japanaca sigurno“ itd.

Mislim da zaista nije u redu da jedna tako dobro izbrendirana priča dobije ovakvu fizičku manifestaciju, tojest takeaway. Prosto, ovde je reč o neprofesionalizmu, o otaljavanju, nemanju znanja (u šta sumnjam) ili najverovatnije, želji organizatora da se posao uradi „dobro, brzo i jeftino“ koja je tako pandemična za naše podneblje.

Marketing je sveobuhvatna aktivnost. Brošura jubilarnog Exit festivala je idealno mesto za ispoljavanje većine vrednosti za koje se taj festival zalaže – za dalju prodaju priče, njenu preprodaju i širenje famoznog WOM. U svojoj vitrini imam meni iz jednog londonskog paba koji „šije“ većinu marketinških publikacija ikada proizvedenih kod nas i obožavam da ga koristim kao primer, jer: papir je papir, dobar dizajn prilično dostupan i nama i njima, kao i kvalitetna štampa. Ono što ovaj prokleti pivski meni miljama razdvaja od brošure trećeg(?) najpopularnijeg festivala  na svetu je smislenost marketinškog koncepta sa kojom je rađen i besprekornost izrade.

Ne može se ofrlje raditi, Srbijo, ako ikada misliš da stigneš svet. Ne mogu se plaćati lektori koji ne znaju engleski ili ga, barem, nemaju „u ušima“. Džabe tri prevodioca, kada su tekstovi i na srpskom nekoherentni. Džabe sav dizajn sveta, ako blage veze nema sa več uspostavljenim vizuelnim jezikom.

Svakome ko „pretrči“ ovaj nazovi-bilten će biti u potpunosti jasno da je desetak stranica očekivanog sadržaja prema naslovnici (tj. onoga što se zasita može nazvati editorial content) tu samo da „obuhvati“ mesnati deo reklama tačno 46 novosadskih barova i restorana. Ugostiteljske ustanove su uredno ubeležene i na mapi grada, koju sam dobio pride. Na mapi nije bilo lokacije oficijelnog Exit kampa. Prostom „odokativnom metodom“ je jasno da je bilten i upriličen da bi se uzele pare (ili zavredila kakva druga usluga), a ne da bi se promovisao festival. Suvišno je i govoriti koliko je taj koncept pogrešan, prosto zato što nijedan od verovatno deklarisanih ciljeva stvaranja publikacije nije ispunjen. Dajem sebi malo više slobode u ovoj kritici, ispravite me ako grešim – ali ukoliko je svih 46 stur-ova isplatilo svoje advertising troškove za ovu brošuru od stranaca, a englezi otišli ponevši sa sobom znanje, razumevanje i još veću ljubav prema festivalu, Novom Sadu i Srbiji zahvaljujući informacijama u njoj sadržanim, onda svaka čast – idem da gajim puževe.

Klasičan srpski ripoff, zbog čega mi je jako krivo. Moglo je ovo mnogo smislenije, usmerenije i kvalitetnije. Moglo je imati smisla i ostvariti dodatnu vrednost za brend Exit festivala. Ovako „svet“ dođe, napije se, pojede malo `kuruza i pali kući posle četiri dana, gotovo indiferentan. Just another festival, mate.

Advertisements

Posted on jul 16, 2009, in Advertajzing, Brending and tagged , , , , , . Bookmark the permalink. 8 komentara.

  1. e zato….

    sam ishao onda dok su ove stvari bile nebitne.
    isao sam dok se sve to nije pretvorilo u (dobro podmazanu) masinu za pravljenje para. nekad je sve to pokretao cisti entuzijazam, sad od toga nema ni trunke.. zato ni ne idem vishe.. sto rece jedna cura na jednom domacem forumu:

    pitam sebe sinoć u jednom trenutku:
    – Anči srećo, šta tebi sve ovo treba?

    okrenem se i odem. čoveče kakvo olakšanje.
    ja i festies tipa “za svakog po nešto“ smo ćao.

    eto… tako sam se i ja osetio kad sam napustio tvrdjavu 2005. Organizatori i ekipa oko EXIT-a nisu uspeli da ocuvaju taj pocetni entuzijazam, jer su svojim ponasanjem odbili taj verovatno procentualno najmanji deo posetilaca, ali ipak po meni najbitniji – mlade, kreativne ljude.. kreatore onih prvih EXIT-a na cijoj slavi surfuju ovi… moroni.

    eto.. 🙂

  2. Prvo da naglasim: Poštujem EXIT ali
    …imala sam prilike da upoznam čelnike EXIT-a. Bivši koga su uspeli da marginalizuju, čitaj UKLONE) je festivalu davao ‘ono nešto’ što govorite da je nestalo iz atmosfere! On je kreativan, divan, plemenit, pomalo luckast, visok zgodan, prepun sumanutih ali i fenomenalnih ideja… ali za posao neozbiljan. Ovaj koji je ostao je hladan, proračunat, mali i dežmekast, ne znam koliko je kreativan ali za posao odličan. Prvi je želeo da realizuje blesave ideje koje bi koštale puno, ali na njima bi samo publika zaradila dobar i nezaboravan provod… to ne ostavlja novaca za putovanja po svetu i uticaj! Dežmekasti je pametan, EXIT jedini dobija novce iz svih mogućih kasa, EXIT sada organizuje sve što se organizovati može, postali su vrlo ozbiljna firma i ja iskreno kažem SVAKA ČAST… poenta dragi moji razočarani drugari, EXIT NIJE VIŠE ZA VAS, EXIT je za strance, EXIT je za novac jer nije više IZLAZ već je posao. Zato je turistički vodič jadan, zato se Anči pita šta će sve to njoj i zato mi takvi naivni i glupavi koji tražimo emociju u svakom proizvodu, pa čak i u turističkom vodiču, više ne idemo na EXIT… a meni je tu ispred nosa, sa prozora vidim tvrđavu…

  3. ih, nije zabavno ako se ne prozove po imenu 😀

  4. Leni, hvala na komentaru i dobrodošla. Pretpostavljam da se tu nema šta dodati, dežmekasti pobeđuju gde god se okrenemo. Nije moja poenta bila naivna tirada o emocionalnim vrednostima doduše, već o realnom dugoročnom marketinško-strateškom usmerenju, koje za posledicu ima bolji profit, no dobro. Poenta da Exit više nije za mene svakako ostaje.

    Pozdrav i tebi kodi, lurkeru stari… 🙂

  5. (pretplatio sam se emailom na odgovore)

    😀

  6. Miloše, vrlo si ljubazno odgovorio na moj komentar (koji je više bio nastavak na Kodijevo razmišljanje), i hvala ti na tome. Mislim da jako grešiš ukoliko emotivno povezivanje sa brendom nazivaš ‘naivnom tiradom o emotivnim vrednostima’.
    Filozofija uspešnog brenda se ne svodi samo na sveprisutnost, vidljivost i funkciju, njegova suština je u emocionalnom povezivanju sa ljudima i njihovim svakodnevnim životom!
    Za jačanje dugoročne pozicije brenda neophodne su i emocije!
    Najveća zabluda u vezi sa strategijom uspešnog brenda jeste mišljenje da se ono odnosi na udeo u tržištu, u pitanju je udeo u svesti i emocijama!
    Naravno, ovo su citati, prva dva ne znam čija su ali ovo u vezi zablude je izgovorio Mark Gobe, koji je kreator novog identiteta Coca-Cole, autor knjige ‘Emocionalno brendiranje’, jedan od najvećih stručnjaka iz oblasti brendiranja.
    Izvini, ne želim da držim predavanje, posebno što se ne bavim marketingom, ali ja jesam naivan konzument, i želim emocije. Na Exit-u ih više nema, i tu smo se složili.
    Kodiju dugujem odgovor za prozivku, zapravo pitanje: na koga se odnosi ono MORONI? Na obezbeđenje, fizikalce, stejdž menadžere? Ili na čelnike, odnosno organizatore?
    Pozdrav drugari!

  7. Hmmm. Posle 4 meseca nisam siguran, verovatno na „novu garnituru“ u novom vremenu. Mozda je bilo pregrubo, ali reagovao sam emotivno 😀

  8. Izvinjavam se, proklet bio stotinu puta, iz nekog razloga mi nije stiglo obaveštenje o novim komentarima (negde sam nešto pokvario, očito).
    Leni, hvala na komentaru i da, svakako se slažem sa tobom oko vrednosti emotivnih veza za brending. Loše sam sročio svoj prethodni komentar, pa se možda izvodi zaključak koji vodi u vrlo dobrodošlo „predavanje“ sa tvoje strane. Nikad dosta toga. Na kraju krajeva, ne bih ni napisao post, da nisam bio emocionalno povređen, negde dole duboko. Exit mi je značio, na vrlo ličnom planu, stoga i takav ton.

    Srdačan pozdrav, u nadi da ćemo se komentarisati i na nekim novim temama, čim se smislim da ih stavim na e-papir.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s