Humanitarne akcije i organizacije 2: Štrajk Glađu

Dovoljno vremena je prošlo od inicijalne kapisle akcije „Štrajk Glađu“, odnosno početka kampanje „Hrana Za Sve“, da se možemo lagano osvrnuti na njene trenutne rezultate i analizirati dosadašnji tok.

Dakle, oktobar izmičuće 2009. godine: medijska kuća B92, u saradnji sa Leo Burnett-om, kreće u agresivnu integrisanu promociju kampanje „Hrana Za Sve / Štrajk Glađu„, u susret svetskom Danu borbe protiv gladi, 16. oktobru.

Mišljenja sam da ne treba trošiti reči na kreativni potencijal LB i B92 – sav materijal je urađen dostojno njihovoj reputaciji: TVC dramatičan, vizuali i copy konkretni i sinhronizovani preko medijskih kanala. Lep primer integrisanosti, zaista.

Moj je utisak da je na početku kampanje postojala bojazan u javnosti, koja se jako lepo da naslutiti na ovoj temi DZ/A, a vezano za pomalo nejasne predložene tokove novca od traženih donacija građanstva. Lično, smatram da je najveća mrlja na pozitivnost početka akcije bačena od strane operatera mobilne telefonije, koji se nisu libili da na donacije naplate i PDV i PUMT.

Ipak, kontrolisanim medijskim nastupima, medijskom aktivnošću, adekvatnim saopštenjima koja objašnjavaju cilj i trajanje kampanje, te lansiranjem svojevrsnog „trackera“ na sajtu B92/HranaZaSve, odnosno registra donatora, organizator je uspeo da me ubedi da se stvari zaista dešavaju po nekakvom planu i programu, odnosno da strahu od Ponzi šeme nema mesta.

Vredi pohvaliti pristup objavljivanju podataka o donacijama koji je vrlo pogodan za dalju medijsku eksploataciju: čiste tabele, prigodno kratki članci sa svim neophodnim podacima i slično. Naizgled nebitni, ovakvi detalji znače mnogo za poslovično zauzete novinare.

Sve u svemu, akcija se nastavlja uz konkretne, kvantifikovane rezultate koji se mogu „štiklirati“ na relativno precizno napravljenoj listi ciljeva kampanje. Sušta suprotnost prethodnom primeru ORCA-e. „Hrana za sve“ je masterclass* u planiranju i izvedbi humanitarne akcije, kako za klijente tako i za agencije koje pomišljaju da ulože pro bono trud.

*Treba, naravno, uzeti u obzir olakšavajuću okolnost činjenice da je B92  medijska kuća sa ozbiljnim TV i Web prisustvom za naše pojmove i da je medijska propraćenost kampanje uglavnom proizvod toga. Sav medijski materijal korišćen na  fair use pretpostavci.
<object classid=“clsid:D27CDB6E-AE6D-11cf-96B8-444553540000″ width=“200″ height=“200″><param name=“movie“ value=“http://www.strajkgladju.com/baneri/200×200.swf“></param><embed src=“http://www.strajkgladju.com/baneri/200×200.swf&#8220; type=“application/x-shockwave-flash“ width=“200″ height=“200″></embed></object>
Advertisements

Posted on decembar 22, 2009, in Advertajzing, Strategy and tagged , , , , , , , , . Bookmark the permalink. 4 komentara.

  1. Тајни Свет

    Мени се нпр. та акција уопште није допала. Сама сврха је изостала, а изгледа да је једина ствар која је диже у небеса уствари чињеница да је БЕ92 учествовала/стварала рекламу.Каква организација, таква и акција.
    По мени, пресипање из шупљег у празно. Сада људи нису гладни 🙂 Замазивање очију народу.
    Него, нисам хтео ништа да напишем, јер нисам имао ништа паметно да кажем, али морам ти скренути пажњу да Фер јус не постоји у нашем законодавству. Као термин, оно се налази у законодавству Америке, Ирске и још неких нордијских земаља. Израел има нешто измењени фер јус систем.
    Наше законодавство познаје институт презентације, и тада нико нема могућност да захтева заштиту ауторских права. Наравно, не смеш имати комерцијалну природу блога, па је сваки садржај који има ауторска права на себи, макар га подвргао и руглу, у реду да стоји. Друга је ствар што је кривично законодавство широко одредило појам увреде, па без обзира што не кршиш ауторска права, ако повређујеш част некоме, изврћући руглу његов производ, може да те тужи за увреду.

    • Dobrodošao, Tajni Svete!
      Voleo bih kada bi obrazložio stav o izostanku svrhe jer, upravo je suprotan utisak koji sam ja dobio čitajući dostupne podatke, ono što me impresionira.

      U svakom slučaju, hvala ti za pojašnjenje fair use-a. Kada smo već kod toga, imaš li kakav savet u vezi načina na koji se kao non-profit bloger mogu adekvatnije zaštititi od eventualne zloupotrebe tih i takvih zakona koje spominješ, a ujedno i nastaviti da koristim resurse neophodne za adekvatno blogovanje? Hvala ti unapred.

      Još jednom, dobrodošao i hvala na komentaru!

  2. je l ta kampanja znaci da je crveni krst nesposobna organizacija? zar se ne bave oni takvim stvarima, tj zanima me uloga crvenog krsta u svemu tome. dobrovoljni prilog se valjda zasniva na tome da svi daju pomalo (ajd kao drzava koja odvaja za socijalno nije dovoljno pametna) ali ako te svi spopadaju da das razne donacije za ovo za ono… zasto ne postoji neko jedinstveno telo koje brine o tome a ja ako ocu da prilozim neku ANONIMNU sumu prilozim… da okajavam svoje grehe, hehe
    mislim da je to samo dodatni pritisak na izmrcvareno stanovnistvo! otprilike postoji i trziste dobrovoljnih priloga a ovo je samo malo lepse zapakovano! eto nam i tu konkurencije… sad ako ste imali svog omiljenog prosjaka sa ulice zakinuli ste mu porciju jer vas je zaveo zveckajuci tanjir

  3. Zdravo x, dobrodošao/la.
    Čisto praktično gledano, ova kampanja pokušava da pokrije oba pojma dobročinstva, ako ih tako mogu nazvati. Prvi je svakako onaj koji ti pominješ, „svako po malo“ anonimni princip solidarnog građanstva. Drugi i daleko bitniji za srpsko, mada realno i svako drugo podneblje u današnje vreme, je taj gotovo prisilni vid doniranja koji se nameće kompanijama.
    Pritisak za tebe kao pojedinca može postojati jedino u vidu tvoje savesti i/ili građanske svesti. Za kompaniju, taj pritisak se ogleda u vrlo konkretnom* tzv. goodwill momentu.

    Naime, postoji večni raskol u filozofiji korporacije, gde jedna škola liberalnog kapitalizma decidirano tvrdi da kompanija nije odgvorna ni za šta drugo, sem za (finansijsku) dobrobit svojih vlasnika. Iz ovoga logično sledi da se svaka dobrotvorna akcija preduzima uz unapred kalkulisanu dobit za kompaniju. Druga, nešto evropskija škola kaže da su kompanije članovi društva u kojem posluju (tzv. corporate citizenship koncept), te da su se kao takve dužne pokoravati određenim vrednosnim sistemima, u principu izvedenim iz prostih dobrosusedskih društvenih odnosa.

    S` tim u vezi, svakako si u pravu kada kažeš da postoji tržište dobrotvornih priloga, jer je postojanje ovakvog nazovi tržišta logična posledica koja se izvodi iz filozofije američke, odnosno u gornjem pasusu „prve“ škole.

    Ipak, ne treba mešati babe i žabe. Anonimusi koji bi da kupe „oprosnicu grehova“ to mogu da urade SMSom. Vlastelini kompanija sa marketing budžetima koje valja opravdano isprazniti pre kraja fiskalne godine imaju svoje razloge, o kojima i nemamo preveliko pravo da sudimo. U ovakvom slučaju, po mom mišljenju je bitan samo krajnji efekat donacije.

    Za kraj, nemam omiljenog ali imam nekoliko prosjaka koje viđam svakodnevno. Ne osećam da sam im „zakinuo“ time što sam možda donirao svoj novac ovoj akciji. Naprotiv. Širim malo temu, ali problem siromaštva, a posebno prosjačenja, je jedna od onih tema koje se nikako ne smeju posmatrati i rešavati na case-by-case osnovi, po mom mišljenju. To rađa senzacionalizam, opsednutost nevažnim detaljima i u krajnjoj liniji izaziva skretanje sa prave teme, koja je uvek jedna te ista: bolest društva. Drugim rečima, ne leči se grip Ferveksom, jer Ferveks otklanja simptome gripa, kao što piše na pakovanju. Grip se sprečava i rešava poboljšanjem kvaliteta imunog sistema.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s